Servilnosti, autocenzura, oportunističko novinarstvo: Javni servis BiH između simbola državnosti i taoca duboke države

PIŠE: MESUD ČEVRA Javni servis Bosne i Hercegovine nastao je kao jedan od rijetkih mehanizama koji su trebali pokazati da država postoji i da je sposobna govoriti jednim glasom — glasom profesionalnog, javnog, nepristrasnog informisanja. Umjesto toga, danas se BiH javni servis nalazi u štrajku, finansijski blokiran dugom koji je premašio 100 miliona KM, a najdrastičniji […]

PIŠE: MESUD ČEVRA

Javni servis Bosne i Hercegovine nastao je kao jedan od rijetkih mehanizama koji su trebali pokazati da država postoji i da je sposobna govoriti jednim glasom — glasom profesionalnog, javnog, nepristrasnog informisanja.

Umjesto toga, danas se BiH javni servis nalazi u štrajku, finansijski blokiran dugom koji je premašio 100 miliona KM, a najdrastičniji dio tog duga leži na entitetu Republika Srpska, koji već godinama odbija izvršavati svoje zakonske obaveze. Time se ne urušava samo finansijska održivost servisa, nego se šalje jasna politička poruka: država se može ignorisati bez posljedica. Ali, istovremeno, bilo bi intelektualno nepošteno tvrditi da je javni servis BiH isključivo žrtva političkih pritisaka.

On je jednako i proizvod vlastitog potonuća — vlastite servilnosti, autocenzure, opportunističkog novinarstva, i dugogodišnjeg pristajanja da bude saučesnik, a ne nadzornik onih koji ga finansiraju. Javni servis kao simbol državnosti — ali simbol koji je zahrdjao U modernim državama javni servis ima dvostruku funkciju: servis građana, dokaz zrelosti i institucionalnog kontinuiteta države. U BiH, prva funkcija nikada nije bila ispunjena, a druga je vremenom postala samo formalni ukras međunarodnih izvještaja. Političke strukture, posebno iz RS-a, sistematski su ga slabile, dok su ga strukture iz Federacije instrumentalizirale.

Javni servis je postao metafora države: svi ga deklarativno priznaju, niko ga stvarno ne podržava, a svako ga potkopava kada im zatreba. Opportunistička šutnja: kad servis postane servis “duboke države” Mnogo prije aktuelnog štrajka, BHT je prestao biti mjesto analize, nadzora i kritike moći. Redakcije su postale prostor oportunističkog preživljavanja, gdje se pravi kriminal, korupcija i duboka simbioza političkih struktura sa mafijaškim klanovima rijetko — ako ikad — obrađuju. Ono što se u BiH naziva “dubokom državom” nije apstrakcija: to je naslijeđeni aparat iz vremena jednopartijske ideologije, preobučen u nacionalne narative, ali s potpuno istom funkcijom — kontrolom narativa i gušenjem institucionalne odgovornosti.

U tom smislu, javni servis nije samo žrtva duboke države; on je njen proizvod i često njen alat. U trenucima kada je bilo najpotrebnije, javni servis nije bio nezavisan ni jedan jedini dan. I zato danas, kada su im računi prazni, kada im RS duguje milione, a Federacija ih brani samo retorički, vrlo je teško pronaći kredibilnu moralnu osnovu za pozivanje na solidarnost građana. Dug RS-a: političko oružje, ne tehničko pitanje RS duži više od stotinu miliona KM. To nije fiskalni problem — to je politička strategija. Uskraćivanjem sredstava javnom servisu, stvara se: delegitimizacija državnih institucija, afirmacija narativa “nefunkcionalne BiH”, ekonomsko gušenje zajedničkih struktura kako bi se opravdale separatističke ambicije. Bez intervencije visokog predstavnika, ovaj dug neće biti naplaćen. BiH nema efikasne mehanizme prinude, i RS to zna.

Zato je jedini realan odgovor: blokirati sredstva RS dok se izmirenje obaveza prema javnom servisu ne izvrši. Sve drugo je, već 15 godina, demonstrirano kao neefikasna fikcija. Potrebna je potpuna smjena upravljačkih struktura Ipak, finansijska stabilizacija ne može biti krajnji cilj. Ako bismo samo ubrizgali novi novac u isti aparat, dobili bismo stari rezultat: stagnaciju i poslušnost. BiH treba potpuno novi menadžment javnog servisa: ljudi bez stranačke veze, profesionalci koji razumiju evropske standarde javnih servisa, urednici koji ne strahuju od političkih posljedica, i novinari koji znaju da je njihov posao da kontrolišu vlast, a ne da prelaze preko nje.

To znači da promjena mora doći od vrha prema dole, ne kozmetički, nego sistemski. Zaključak: Javni servis je ogledalo države — zato izgleda ovako Aktuelni štrajk nije samo pitanje plata, duga ili tehnike. To je dijagnoza stanja u kojem se nalazi država BiH: fragmentirana, politički ucijenjena, korupcijski zarobljena, i institucionalno obezglavljena.

Ali javni servis je i prilika. Ako se ovdje prekine tradicija kumrovačko-nacionalnih kadrova, ako se ovdje uspostavi profesionalizam, to može biti prvi pravi presedan u BiH, dokaz da se institucija može reformisati bez kupoprodaje lojalnosti. U suprotnom, štrajk će završiti, dug će se možda prepoloviti, ali javni servis će ostati ono što je godinama bio – arhiv neispunjenih obećanja i servilne tišine u državi koja očajnički treba glas, ali ga ne zna zaštititi.